Verila sam se i već neko vreme živimo zajedno, i život mi je takoreći postao pakao. Moj verenik svaki dan sa posla dođe tek uveče oko 21-22h, jedva progovori sa mnom reč, večera (tokom večere mora da bude apsolutna tišina), zatim sedne za kompjuter, pogleda malo neke stvari vezane za POSAO, a onda razvrti muziku (dok traje pesma mora da bude tišina-jer ne voli da mu se prekida pesma).
A onda uključi fejsbuk i krene da se dopisuje sa svima i svakakvima (ne sme niko da priđe u krugu od 2m od njega, jer onda on nema svoju privatnost), a ako mu prigovorim nešto za dopisivanje onda usledi ono: “Ja nemam svoj privatni život, nećeš ti da mi kažeš šta ću ja da radim”..
Nakon što završi sa tim, legne da spava (moram da budem bar 15cm udaljena od njega, da mu ne bih disala u vrat ili ga dodirivala moja kosa, a tek zagrljaj, to samo mogu da sanjam, jer su mu moje ruke teške i ne može da diše. I tako svaki dan, 3 meseca kako živimo zajedno, strah me i da zamislim šta će da bude kasnije.
Nema komentara:
Objavi komentar