Prije 3 noći sam na gorzan način saznao da mi je sin ovisnik. Sasvim slučajno sam prolazeći kroz
park vidio ga kako se nedaleko od staze na jednoj klupi bode. Nije obraćao pažnju ni na šta, a onda se
samo prevalio preko klupe na kojoj nije bilo naslanjača. Pomislio sam da je umro, dotrčao sam do njega i nako par sekundi shvatio da je živ, ali totalno van sebe. Uprtio sam ga i odnio u stan.
Ujutro kada je ustao ponašao se sasvim normalno, nije se sjećao ničeg. Čak sam u par navrata počinjao temu koja bi ga navela da se nečega sjeti, ali ništa… a ja nisam imao hrabrosti da započnem konkretan razgovor. Juče sam ga pozvao da razgovaramo, ali ponovo nisam mogao da započnem priču vezanu za njegov problem. Jednostavno se plašim kako će da reaguje, šta ako pobjegne od kuće ili ne daj bože da se ubije. Imam 50 godina i nikada nisam ni sanjao da ću biti u ovoj situaciji. Šta da radim, moželi mi iko pomoći… da je barem supruga pored mene, ali na želost ni nje više nemam. Mislio sam da gore od njene prerane smrti nemože, kad ono… Bože pomozi
Nema komentara:
Objavi komentar