U moru sve češće negativnih spoznaja o prijateljima ja bih da kažem nešto o svojoj prijateljici.
Družimo se već 15 godina. Jednom smo se posvađale i nakon 3 mj pomirile jer smo shvatile da smo
bile ishitrene i da nas niti jedna osoba ne poznaje tako.
Kad ja nemam novca, ona me časti.
Kad ona ima hrpu obaveza, ja joj pospremim kuću.
Kad joj je baka bila na samrti, ja sam i kuhala i pravila joj skripte za školu i davala svoje bilješke.
Kad je mene moj otac izvrjeđao, ispljuvao i zabranio da idem bilo gdje osim u školu i još svašta
još jer sam eto u izlasku zapalila cigaru, ona je bila uz mene i na sve načine ih nagovarala da mi oproste.
I jesu na kraju.
Kad joj je majka koja ju je davno napustila ostavila poklon pred vratima i samo otišla,
ja sam trčala do nje na doj budem utjeha i potpora.
Sad ja studiram 500km od nje, a ona smišlja šta ćemo raditi i gdje ćemo ići kad se vratim kući.
Ona je moj anđeo, moja snaga i potpora, po njoj će moja kćerka nositi ime.
Nema komentara:
Objavi komentar