Ja nisam znala da se to tako radi i da je to dobro za čovjeka, nisam nikada imala iskustva sa tim niti sam znala da to postoji. Taj dečko tko god da je bio pomogao mi je svakako tko zna što bi se desilo da njega nije bilo.
Bila sam u parku taj dan,odlučila sam otići tamo i čitati knjigu malo u miru s obzirom da živim užurbanim i turbulentnim životom, mislila sam da će mi dobro doći. Ponijela sam si i deku pošto je bilo lijepo ljetno vrijeme baš za uživanje hladovini da se čovjek tako opusti i uživa. Pored mene je prostrio deku i jedan dečko koji je isto tako odlučio valjda da se odmori.
Toliko sam se udubila u priču da nisam ništa oko sebe vidjela osjetila niti čula. Moglo se dešavati bilo što ja ne bih znala jer mi je knjiga baš bila interesantna. Odjednom sam samo osjetila nagli pritisak u uhu i glavi, toliko sam se uplašila da sam odskočila dva metra u zrak. Kada sam došla k sebi od straha upitala sam tog dečka što je napravio.
Na to mi je odgovorio da je u trenutku ugledao mene kako čitam i primjetio štrigu kako mi se penje po ramenu prema uhu, nije znao što da napravi pa je poletio i ugurao mi prst u uho da bi spriječio da ona uđe. Nije htio nju dirati jer se boji buba pa se snašao na taj način. Ja sam mu zahvalna tko zna što bi se desilo da mi je ušla u uho.
Nema komentara:
Objavi komentar