petak, 30. rujna 2016.

NAPIŠEM TI PORUKU, PA OBRIŠEM: Možda zažalim zbog ovog ujutro, ali večeras ti moram reći…



Malo malo pa pomislim na tebe i mislim da to nije nimalo iznenađujuće…


Ono što me iznenađuje je koliko mi nedostaješ kad se to dogodi. Iznenađuje me koliko je jak taj osećaj. Setim se ja mnogih ljudi. Imam divne uspomene prepune nostalgije i osmeha, ali ti si poseban.

Kad se tebe setim, ne osećam se isto. Ti nisi nešto čega se slučajno setim, nego kao da me nešto nagoni na to. Kao da uspomena želi da je oživim, da je primetim. Ona nije samo kao tapšanje po ramenu, nego kao pravi zemlčjotres; ne setim te se bez da mozak brblja sto na sat.
I u nekim noćima poput ove, želim da ti pružim ruke i pozdravim te. Želim da pitam kako si i kakav ti je život. Iskreno, želim da preskočim ćaskanje i kažem ti koliko mislim na tebe. Većinu noći uspem da ti ništa ne kažem. Odgovorim samu sebe od toga; čak napišem deo poruke i izbrišem je. Kažem sebi da nije vredno, da će to samo produžiti ovaj osećaj koji se budi u meni i ne želi da nestane.

Noćas ne želim samu sebe da odgovorim od toga.

PRIVUCI LJUBAV PRED ZIMU: Uradi ovu prostu stvar i bićeš voljena baš kako zaslužuješ

Želja da razgovaram s tobom ne dolazi iz samoće niti iz dosade – imam dovoljno ljudi s kojima bih mogla da razgovaram. Ponekad samo želim da se prisetim nekih osećaja. Kad ti se javim, možda me podsetiš zašto se tako osećam zbog tebe. Zašto i dalje uspevaš da stvoriš u meni leptiriće i pobudiš mi osmeh, makar bio daleko?

Možda ćeš odgovoriti i podsetiti me, ali sam svesna da možda i nećeš. Možda češ pročitati i nećeš želeti daodgovoriš. Možda ćeš ove osećaje buditi u nekoj drugoj devojci i stvarati joj uspomene. Optimistična sam, ali nisam nerealna. Možda ću ujutro zašaliti što ti ovo pišem.


Možda ću tresti glavom i čupati kosu. Ali znam da će to kajanje proći. Neću žaliti svakog dana. Ono što će ostati uz mene je ovo: Ako ti se ne javim, znam da će me to progoniti više nego to što sam se javila. „Zdravo“ je samo jedna reč, koju mogu zaboraviti ili može otvoriti dugo zatvorena vrata.

Nešto u meni još uvek misli kako postoji nešto čarobno među nama i da je dovoljno poslati ova slova, ovu jednu poruku, jedne noći.

Možda požalim zbog ovog ujutro, ali večeras moram da te pozdravim.

zdravaisretna.hr / besnopile.rs



Nema komentara:

Objavi komentar