PISMO OČAJNOG MUŽA POTRESLO SVET: Ostao sam sam sa decom u dnevnom boravku!

Ovo pismo obišlo je svet, a nije ni čudo! Napisano je iz srca i sve u njemu je potpuna istina, u kojoj su se prepoznale sve majke, ali i očevi koji sami morau da brinu o deci








Ovom tati radni dan je mnogo težak... Nakon dugog, napornog dana u kancelariji, vraća se iscrpljen kući sa posla, gde jednostavno samo padne u krevet, upali TV i gleda utakmicu bez da mu se deca deru nad glavom, a žena kritikuje jer ne pomaže oko kućnih poslova.

Tog dana mu je prekipelo i između njih dvoje počela je žestoka svađa, nakon koje je žena pokupila stvari i otišla iz kuće. Kada se, ni nakon dva dana, nije vraćala, njen suprug odlučio je da napiše pismo i objavi ga na svom Fejsbuk profilu:


Shutterstock
 - Draga moja,

Pre dva dana imali smo veliku svađu. Stigao sam umoran sa posla i samo sam hteo da gledam TV. Kad sam te video, bila si iscrpljena i nervozna. Borila si se sa decom jer nisu htela da idu u krevet. Šta sam učinio? Samo sam pojačao zvuk.

To te je učinilo još ljućom. Rekla si mi da me ne bi ubilo da ponekad malo pomognem. Odgovorio sam ti da ja po ceo dan radim, a na sedim kući i igram se sa decom. Naša svađa je otišla toliko daleko da si počela da plačeš. Rekao sam okrutne stvari, a ti si vikala na mene. Spakovala si nekoliko stvari i izjurila iz kuće. Ostao sam sam sa decom u dnevnom boravku. Morao sam da pripremim večeru i spremim decu za spavanje. Sledećeg dana, nisi se vratila i to je značilo da ponovo moram da se brinem o deci. Bio sam svedok plača, vike i frustracija.

Saznao sam da često nisi imala vremena ni da se istuširaš. Naučio sam kako je to kada u isto vreme kuvaš ručak i paziš da ne iskipi mleko. Iskusio sam kako je to po ceo dan biti unutra i ne biti u mogućnosti da popričaš ni sa kim starijim od 10 godina.

Naučio sam kako je to kada ne možeš da jedeš na miru i da se opustiš, jer uvek neko dete nešto hoće. Želeo sam da spavam 20 sati bez prestanka, ali bih nakon 3 sata bio probuđen plačom deteta. Dva dana i dve noći sam hodao u tvojim cipelama i sada te razumem.

Razumem zašto si toliko umorna. Razumem da biti majka iziskuje stalne žrtve i odricanja. Razumem zašto si nervozna, jer nisi mogla da se osloniš na mene, svog partnera. Nisi mogla da se zabaviš, uživaš u izlascima ili, jednostavno, da odspavaš na miru.

Razumem koliko je teško biti zatvoren ceo dan u kući brinući o deci. Osećaj u zatvorenom prostoru, a na otvorenom privlači život više. Jasno mi je da biti majka znači nositi najveći teret u društvu. Teret koji niko osim tebe ne može da shvati.

Pišem ovo pismo jer želim da znaš da ne samo da mi nedostaješ, već želim i da ti obećam da nijedan dan neće proći, a da ne kažem: Ti si neverovatno hrabra, ti si divna supruga i majka! Divim ti se.

INFORMER.RS