Ja sam otmena žena – osetićete me kada uđem u sobu

Ja sam otmena žena.

Bezbrižno lepo i neukroćeno – moje srce je širom otvoreno, jer ne samo da verujem u proces, već verujem sili s kojom svaka od mojih nogu dotiče tlo i mojoj sposobnosti da manevriram kroz radost i tugu s kojima se suočavam svaki dan.

Hodam uspravno, viša od starog čempresa jer se osećam kod kuće u svojoj koži – osećaj moje vrednosti živi u svakom kutku i svakoj pukotini moje kralježnice.

Nije vezano za vanjštinu onoga što imamo poput novca, komada papira, kuće, auta, odobravanja ovog sveta, prstena ili uspeha.

Moj uspeh je u sadašnjosti.

Prisutna sam u ljudima koje susrećem poput otkucaja srca u ranu zoru i po noći.

Plešem salsu neodevena – puštam glazbu da njiše, giba i ljulja moj duh s milošću tuceta krijesnica opijenih mesečevim vinom.

Prekrivena sam solju, potamnela od sunca i bosonoga u svojoj lepoti.

Nije me strah reći da sam lepa jer sam radila na tome da se osećam kod kuće u koži svoje duše.

Ne ustručavam se kako bi se prilagodila nesigurnosti onih oko mene, već stojim čvrsto kako bi ih nježno podsetila, zašto se pogibati?

Moje telo je možda vreća mesa, veslo za veličanstvenost koju nosim u sebi, ali slavim svaki ožiljak na svom licu, svaku pegu, svaki suncem izbeljeni uvojak, svaki centimetar mojih grudi.

Hodam s visoko uzdignutom glavom kada ulazim u prostoriju jer znam da postoji mesto za mene na svetu – kakva god bila.

Pokazujem svetu svoje suze i svoj smeh bez srama.

Znam da postoji bolji put od pokušavanja popravljanja ili isceljivanja patnje ovog sveta.

Znam da lečenjem svoje patnje lečim i ovaj svet.

Ja sam otmena žena i nije me strah voleti vas pre nego ste spremni na to.

Nije me strah kretati se brže ili sporije od očekivanja koje postavljamo vezano za ranjivost i otvorenost.

Otvaram se kada me volja.



Otvaram se bez straha, slatko i grozničavo s celom moći koju imam, jer čemu život služi ako ne volimo?

Ovde sam da volim i voleću.

Ja sam otmena žena i nisam žrtva okolnosti – znam kada stvari nisu u skladu i mičem se od njih s jednakom otmenošću s kojom im prilazim.

Pokazujem se ovom svetu.

S lakoćom postavljam granice koje me poštuju.

Shvaćam da je “ne” – ljubav prema sebi i  sve nakon “ne” je bezvrednost.

Vredna sam, draga – tako ukusno vredna.

Vraški sam autentična i mogu namirisati na kilometar daleko kad je neko neiskren.

Ispljunem društveni sok i pišem svoju vlastitu bibliju.

Uzemljujem se kroz pokret, ples, kroz more.

Pijem ocean za doručak i ljubim crvenu zemlju za desert.

Ne držim svoju slobodu u kavezu niti joj treba šest viskija da se oslobodi.

Plešem, krivudam i tresem se i volim kroz život.

Ja sam otmena žena – osetićete me kada uđem u sobu.

Izvor: thoughtcatalog