Bili smo na zimovanju i čuvao sam mrtvu pijanu drugaricu u hladnoj sobi. Napolju teški minus, a unutra nije naloženo, kao u hladnjači. Ona mrtva pijana polugola zauzela jedini krevet, a ja se skupio na pod pored kreveta. Tako ležim ja, drhtim, a ona se okrećući u krevetu dovukla do ivice kreveta i kako da opišem, njena ogromna dojka je ispala iz njen majce i doslovno je visila iznad mene.
Dobri smo prijatelji, ali ja sam potajno oduvijek maštao da ja i ona budemo zajedno, međutim ona prema meni nije isto osjećala. U tom trenutku mi se otvorila prilika da barem jednom budem sa njom, da barem jednu noć bude moja. Ustao sam i počeo da je mazim, ali mi je odjednom došlo u mozak da sve o nije vrijedno toga, da ona ne zaslužuje tako nešto. Jednostavno nisam mogao, nisam mogao da rizikujem da je zbog toga izgubim i da ugrozim naše prijateljstvo. Pokrio sam je i vratio se na pod. Od tada je prošlo dosta godina, ona se udala za nekog tipa u Dansku.
Godinama se nismo ni vidjeli ni čuli. Prijateljstvo koje smo imali odavno je izgleda zaboravljeno i nemate pojma koliko se kajem što tu noć nisam išao do kraja, što je nisam uzeo za sebe. Jer i ovako i onako prijateljstvo je sticajem okolnosti prekinuto, zaboravljeno, a ja bih barem ispuni sebi životnu želju. Ovako mogu samo da se kajem i ništa više.
Nema komentara:
Objavi komentar