Ljetos sam za vrijeme najvećih vrućina srela jednog starijeg čovjeka u gradu. Bilo je zaista jako jako
vruće i čovjeku je pozlilo i pao je na trotoaru. Uplašila sam se kao nikada do tada, masa ljudi je
prolazila pored nesretnog čovjeka i niko se nije ni okrenuo na njega,
a kamoli da priđe da mu pomogne. Imam 16 godina i trebalo mi je malo vremena da se “saberem”… tada sam nazvala hitnu i otrcala u najbližu radnju da uzmem vode i da mu donesem, te da ga dignem sa poda. Jedan covjek je prolazio i zaustavio se pa poceo da se dere na mene. Rekao je PUSTI
MATORU PIJANDURU NEKA CRKNE NA SUNCU…
ali pogled zahvalnosti starca kojem sam pomagala je nešto što ću pamtiti cijeli život. Relativno sam mlada i posle toga sam mnogo razmišljala i nije mi jasno zašto su ljudi tako sumnjičavi prema drugim, zašto ljudi nemaju milosti, zašto gledaju samo sebe i svoju korist, a u isto vrijeme žele da im neko pomaže…
Nema komentara:
Objavi komentar