Ispovest udate žene: Kada smo se venčali, čoveka kog sam volela VIŠE NISAM MOGLA DA PREPOZNAM

Nakon 5 godina veze odlučili smo se za svadbu. Prošlo je par meseci braka i moram da priznam da se on promenio i da se drugačije ponašao. Nisam znala šta mu je


Za osobu za koju sam se udala imala sam osećaj da je znam celog svog života. Bili smo godinama u vezi i zaista je izgledalo da je to to. Da nam je budućnost da budemo zajedno zagarantovana. Ne samo budućnost, nego da se slažemo u svemu. Uvek je bio dogovor između nas dvoje. Ništa nismo skrivali i o svemu smo razgovarali.

Nakon 5 godina veze odlučili smo se za svadbu. Odnosno on me zaprosio, a ja sam pristala. Znali smo da to sledi. To je bio realan sledeći korak. Nismo pre toga živeli zajedno, nego svako kod svojih roditelja. Bio je dogovor da se nakon svadbe preselimo kod njegovih jer su imali malu kuću do svoje kuće, pa da nam bude komotnije. Jeste da su bili blizu, ali to nam je bila jedina mogućnost u tom trenutku. I da imamo neku svoju privatnost. Ma, sve je bilo odlično. Sve smo se dogovorili i venčali se.

Prošlo je par meseci braka i moram da priznam da se on promenio i da se drugačije ponašao. Nisam znala šta mu je. Mislila sam da mu je možda sve to novo, pa mu treba vremena da se prilagodi, ali ništa se nije menjalo. Pustila sam sve i rekla videćemo.

Treba vremena. Ja sam i dalje nastavila sa životom kao i pre. Imala sam 24 godine. Želim još malo da se zabavljam sa prijateljicama. Koji put da izađem i na kafe i slično. Za klince ima vremena. Ali zapravo vremena nije bilo kod mog muža. On je to hteo odmah, ali je skrivao.

I tako je pukao jednog dana i sasuo mi je sve u facu. Shvatila sam da je to ono što ga je mučilo sve vreme. Ali sada je pukao. Bilo je ružno. Mogli smo o tome lepo da razgovaramo. Ali to je valjda bio taj neki zadatak da me oženi i smesti u kuću i ja da mu rađam klince. Kuvam, perem i čistim. To je sve ono što ja nisam planirala sa svoje 24 godine. Koma. Urlao je iz petnih žila kako me nije sram da se toliko okolo družim i ispijam kafice kao udata žena. Da se sedim kući i radim zadatke za koje su žene namenjene. Da nikad nema ručka. A kad ima, sve je odvratno. Da ako to neću da mu radim, da se gonim iz njegove kuće. Znači, taj čovek kojeg sam poznavala dugo i kojeg sam jako volela se promenio u trenu.

Nakon svega toga sam ga ostavila i otišla, ali nikad nisam saznala niti me zanimalo kasnije da li je to svih ovih godina planirao i trpeo ili je jednostavno u njemu puklo nešto u tom trenutku. Ja jesam zamišljala brak sa klincima i kao porodicu, ali trebalo mi je vremena. Odnosno, to je trebalo sve da ide svojim tokom. I nije samo to problem nego taj njegov nastup me doveo do toga da ga zamrzim. Sve je palo u vodu, kao i naš brak.

Sad sam sama i najveći problem mi je kome nakon ovoga da verujem.

Izvor: Net.hr