Upoznao sam jednu ženu pre godinu dana. Muž joj umro od kancera i ostali su joj veliki dugovi iza njega. Ima sina od 8 godina i bori se kao lavica da bi mu pružila sve. Ja sam iz Vojvodine i 8 meseci sam slao CV raznim firmama u BG ne bih li bio blizu nje. Išlo je teško. Konačno sam dobio posao i preselio se u BG.
U međuvremenu sam je zavoleo više nego što bih smeo, a ona je opet ustrahu da će neko sledeći opet nestati zbog bolesti jer misli da je ona kriva za to. Dopadam joj se, ali osećam strah u njoj od vezivanja. Kada sam kraj nje zaboravim na svu muku koja me prati godinama, ali ne mogu da joj finasijski pomognem. Baš je volim. Svim srcem. A ona me gleda kao prijatelja, jer za više nije spremna. Nadam se u svakom novom danu da će se nešto promeniti.
Nema komentara:
Objavi komentar