Kao klinac sam dobio segu i stalno sam visio na njoj 24/7 nisam prestajao da je igram. Jedno zimsko veče, tata po običaju odlazi po mamu na posao u grad, a mi smo svaki dan išli sa njim, samo taj dan smo ostali kući da igramo segu, ja nisam hteo a brat je hteo da gleda. Tata je otišao po mamu. Par sati kasnije njih još nije bilo. Baba je došla i rekla da su imali tešku saobraćajnu nesreću. Kasno u noć dok smo ih čekali mama i tata su došli živi i zdravi. Auto je udaren od pozadi šleperom (vozač je zaspao) i da je neko bio na zadnjem sedištu ne bi preživeo dok su vozač i suvozač bili skoro i nepovredjeni. Stalno razmišljam, posle toliko godina, kako nam je igrica spasila živote.
Nema komentara:
Objavi komentar